Хронологија радничког покрета и КПЈ 1935.

претходна целина:
◄ 1920—1929.
следећа целина:
1940—1949. ►


Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Раднички покрет Југославије и Комунистичку партију Југославије (КПЈ), као и општа политичка дешавања која су се догодила у Краљевини Југославији током 1935. године.


Јануар

10. јануар

17. јануар

  • На Правном факултету у Београду дошло до сукоба између студената-комуниста и студената-националиста, а повод за сукоб били су избори за Студентско правничко друштво, заказани за 20. јануар, за које се могао назрети резултат у корист студената-комуниста. У сукоб се умешала и полиција, а Универзитетски сенат је донео одлуку о затварању Универзитета у периоду од 18. до 23. јануара. Сукоби су настављени и наредног дана избијањем студентских демонстрација, након којих је полиција ухапсила већу групу студената-комуниста и 20. јануара интернирала у логор у Вишеграду.[2][1][3]

20. јануар

26. јануар

Фебруар

1. фебруар

11. фебруар

  • У Цетињу, Подгорици, Бару, Улцињу, Никшићу, Пећи и другим местима широм Црне Горе, у периоду од 11. до 18. фебруара, дошло до великих народних демонстрација, поводом убиства студента Мирка Срзентића - тзв „Фебруарске демонстрације“. Најмасовније демонстрације изведене су на Цетињу и у Подгорици. У демонстрацијама у Подгорици учествовали су и ђаци Гимназије и Трговачке академије, а поводом демонстрација полиција је извршила масовна хапшења. Због учешћа у демонстрацијама, из подгоричке гимназије искључено је 47, а кажњено око 150 ученика.[1]

17. фебруар

  • У Пећи полиција извршила претрес више станова ученика пећке гимназије, ради проналажења летка који је издао Месни комитет КПЈ, а који су учесници организовано растурали. На захтев полиције 12 ученика је искључено из гимназије.[1]

Мај

5. мај

  • Одржани избори за Народну скупштину Краљевине Југославије (у историографији ови избори су познати као „Петомајски избори“), на којима је од 3.908.313 бирача гласало 2.880.964 (73,72%). Пошто је опозиција и даље била незадовољна изборним законом (остао непромењен од 1931), одлучила је да не бојкотује изборе, већ да иступи заједно у коалицији „Удружена опозиција“, чији је носилац листе био Влатко Мачек. На изборима је учествовала и Владина листа — Југословенска народна странка, чији је носилац био председник Владе Богољуб Јевтић. Такође, на изборима су учествовале и две маргиналне листе — ЗБОР Димитрија Љотића и Старорадикалска листа Божидара Максимовића. Резултат избора био је следећи — „Владина листа“ освојила је 1.748.024 гласова (60,65%) и 303 мандата, а листа „Уједињене опозиције“ 1.075.389 гласова (37,32%) и 67 мандата (изборни закон фаворизовао је ону листу која освоји просту већину гласова). ЦК КП Југославије, који се тада налазио изван земље, донео је препоруку чланству да на изборима гласа за листу „Уједињене опозиције“.[7]

19. мај

  • У Подгорици одржана Друга покрајинска конференција СКОЈ за Црну Гору. У време одржавања Конференције у Црној Гори је било 380 чланова СКОЈ, сврстаних у 11 месних комитета и 84 ћелија СКОЈ. На Конференцији је изабран нови Покрајински комитет СКОЈ за Црну Гору, Боку, Санџак, Косово и Метохији у саставу — Васо Златичанин, секретар, Блажо Јовановић и Ђоко Пејовић.[8]

Јун

9. јун

  • У Сплиту, од 9. до 11. јуна, одржан Сплитски пленум ЦК КПЈ, коме је присуствовало 15 делегата, а из ЦК КПЈ били су присутни Милан Горкић, Благоје Паровић и Карло Худомаљ. Одлука о потреби одржавања пленума донета је на седници ЦК КПЈ од 25. марта, након доласка Благоја Паровића из Москве, јер је требало разрадити нову политичку линију и извршити припреме за Седми конгрес Коминтерне. Паровић је на Пленуму поднео Реферат о фронту народне слободе, у коме је изнео да ће будуће револуције бити народне револуције. Одржани су и реферати о потреби оснивања КП Хрватске и КП Словеније.[8]

24. јун

27. јун

  • Централни комитет КПЈ објавио одлуку о формирању Земаљског бироа (Зембиљ) КПЈ, који је створен на основу одлуке донете на Четвртој земаљској конференцији, децембар 1934. године. ЦК КПЈ је новембра 1934. донео прву одлуку о формирању Земаљског бироа, али она није спроведена у дело, па је нова одлука донета након Сплитског пленума. Земаљски биро био је оперативни борио Централног комитета за непосредно руковођење радом партијских организација, а сачињавали су га — Срђа Прица, Драго Марушић, Борис Кидрич и Ђорђе Митровић, секретар.[8]

29. јун

  • У околини Загреба, одржана Покрајинска конференција СКОЈ за Хрватску и Славонију, на којој су сумирани резултати рада на обнови организација након Шестојануарске диктатуре. У време одржавања Конференције на подручју Хрватске и Славоније деловало је око 400 чланова СКОЈ организованих у 18 фабричких, 6 уличних, 12 сеоских, 20 студентских и 22 средњошколске ћелије.[9]

крај јуна

  • У близини Солина, одржана Покрајинска конференције СКОЈ за Далмацију, којој је присуствовало око 25 делегата из Сплита и околине, као и Владимир Бакарић, члан Привременог руководства СКОЈ. На Конференцији су усвојени нови задаци и изабрано ново руководство Покрајинског комитета СКОЈ — Ловро Курир, секретар, Пјеро Шегвић, Зденка Шегвић, Вјеко Иванишевић и Роко Перачић.[9]

Јул

25. јул

  • У Москви, од 25. јула до 21. августа, одржан Седми конгрес Комунистичке интернационале (Коминтерна).[10]

Август

30. август

  • У Загребу, 30. и 31. августа, одржана Четврта земаљска конференција СКОЈ, којој је присуствовало 14 делегата, 3 члана Привременог руководства СКОЈ, 2 инструктора СКОЈ и представник ЦК КПЈ. Конференцијом је руководио Борис Кидрич, који се од маја 1935. налазио на челу Привременог руководства СКОЈ. Током Конференције поднета су четири реферата — О раду и задацима СКОЈ, с посебним освртом на Народни фронт слободе и Рад СКОЈ међу студентском и ђачком омладином, Бориса Кидрича; Рад СКОЈ међу сељачком омладином, Иван Саболека и Рад СКОЈ на марксистичко-лењинситичком васпитању, Франца Чепелника. На Конференцији је изабран СК СКОЈ, од 15 чланова, у који су ушли — Борис Кидрич, секретар, Иван Саболек, Владимир Бакарић и др.[11]


Референце

  1. ^ а б в г д ђ е Hronologija 1 1980, стр. 225.
  2. ^ Vukmanović 1971, стр. 46—52.
  3. ^ Ковачевић 2006, стр. 152.
  4. ^ Vukmanović 1971, стр. 53—55.
  5. ^ Ковачевић 2006, стр. 153–157.
  6. ^ Ковачевић 2006, стр. 156.
  7. ^ Hronologija 1 1980, стр. 228.
  8. ^ а б в Hronologija 1 1980, стр. 229.
  9. ^ а б Hronologija 1 1980, стр. 230.
  10. ^ Hronologija 1 1980, стр. 231.
  11. ^ Hronologija 1 1980, стр. 233.

Литература

  • Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
  • Vukmanović, Svetozar Tempo (1971). Revolucija koja teče tom I. Beograd: Komunist.  COBISS.SR 95490311
  • Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978.  COBISS.SR 50094343
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom I 1919—1941. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739342
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479
  • Ковачевић, Јелена (2006). „Студенти Београдског универзитета у логору у Вишеграду 1935.”. Гласник Удружења архивских радника Републике Српске. 8: 151—158. 
  • п
  • р
  • у
Хронологија радничког покрета, Савеза комуниста и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије
Хронологија је подељена на три области — Хронологија радничког покрета и КПЈ (1919—1941), Хронологија Народноослободилачке борбе (1941—1945) и Хронологија СФРЈ и СКЈ (1945—1992)
до 1899.
Амблем Савеза комунсита Југославије Грб Социјалистичке Федеративне Републике Југославије
1900—1919.1920—1929.1930—1939.1941—1949.1950—1959.
  • 1950.
  • 1951.
  • 1952.
  • 1953.
  • 1954.
  • 1955.
  • 1956.
  • 1957.
  • 1958.
  • 1959.
1960—1969.
  • 1960.
  • 1961.
  • 1962.
  • 1963.
  • 1964.
  • 1965.
  • 1966.
  • 1967.
  • 1968.
  • 1969.
1970—1979.
  • 1970.
  • 1971.
  • 1972.
  • 1973.
  • 1974.
  • 1975.
  • 1976.
  • 1977.
  • 1978.
  • 1979.
1980—1983.
1990—1992.
Портал:
  •  Револуционарни раднички покрет Југославије