Европско првенство у атлетици на отвореном 1982 — скок увис за жене

Скок увис у женској конкуренцији на 13. Европском првенству у атлетици 1982. одржано је 7. и 8. септембра на Олимпијском стадиону Спиридон Луис у Атини (Грчка).

Титулу освојену у Прагу 1978 бранила је Сара Симеони из Италије.

Земље учеснице

Учествовало је 19 такмичарке из 15 земаља.

  1.  Белгија (1)
  2. Бугарска Бугарска (1)
  3.  Грчка (1)
  4.  Западна Немачка (2)
  5.  Исланд (1)
  6.  Источна Немачка (2)
  7.  Италија (2)
  8.  Југославија (1)
  9.  Мађарска (2)
  10.  Норвешка (1)
  11.  СССР (1)
  12.  Уједињено Краљевство (1)
  13.  Француска (1)
  14.  Швајцарска (1)
  15.  Шведска (1)

Рекорди

Рекорди пре почетка Европског првенства 1982.
Светски рекорд Сара Симеони  Италија 2,01 Бреша, Италија 4. август 1978.
Праг, Чехословачка 31. август 1978.
Европски рекорд Бреша, Италија 4. август 1978.
Праг, Чехословачка 31. август 1978.
Рекорди европских првенстава Праг, Чехословачка 31. август 1978.
Рекорди после завршеног Европског првенства 1982.
Светски рекорд Улрике Мајфарт  Западна Немачка 2,02 Атина, Грчка 8. септембар 1982.
Европски рекорд
Рекорди европских првенстава

Освајачи медаља

Улрике Мајфарт
 Западна Немачка
Тамара Бикова
 СССР
Сара Симеони
 Италија

Сатница

Датум Време Коло
7. септембар Квалификације
8. септембар Финале

Резултати

Квалификације

У квалификацијама било је 19 такмичарки. Квалификациона норма за финале износила је 1,88 м (КВ) коју су прескочиле 12 такмичарки.[1][2]

Пласман Група Атлетичарка Земља Резултат Белешке
1. - Емеше Бела  Мађарска 1,88 КВ, ЛР
2. - Људмила Жечева Бугарска Бугарска 1,88 КВ
3. - Марисе Евање-Епе  Француска 1,88 КВ, ЛРС
4. - Сузана Лоренцон  Шведска 1,88 КВ, ЛРС
5. - Сара Симеони  Италија 1,88 КВ
6. - Габи Мајер  Швајцарска 1,88 КВ
7. - Тамара Бикова  СССР 1,88 КВ
13. - Каталин Штерк  Мађарска 1,88 КВ
9. - Улрике Мајфарт  Западна Немачка 1,88 КВ
10. - Барбара Симондс  Уједињено Краљевство 1,88 КВ, ЛР
11. - Андреа Биниас  Источна Немачка 1,88 КВ
12. - Јута Кирст  Источна Немачка 1,88 КВ
13. - Christine Soetewey  Белгија 1,85 ЛРС
14. - Астрид Твеит  Норвешка 1,85 ЛР
15. - Сандра Дини  Италија 1,85 ЛРС
16. - Брижит Холзапфел  Западна Немачка 1,85 ЛРС
17. - Лидија Бенедетич  Југославија 1,85 ЛРС
18. - Тордис Лиља Гисладотир  Исланд 1,80 ЛРС
19. - Александра Бататоли  Грчка 1,70 ЛР

Финале

Финале је одржано 8. септембра 1982. године.[2][3]

Пласман Атлетичарка Земља Резултат Белешке
Улрике Мајфарт  Западна Немачка 2,02 СР, ЕР, РЕП, НР, ЛР
Тамара Бикова  СССР 1,97
Сара Симеони  Италија 1,97
4. Габи Мајер  Швајцарска 1,94 ЛР
5. Јута Кирст  Источна Немачка 1,94
6. Андреа Биниас  Источна Немачка 1,91 ЛРС
6. Људмила Жечева Бугарска Бугарска 1,91
8. Каталин Штерк  Мађарска 1,91 ЛРС
9. Емеше Бела  Мађарска 1,88 =ЛР
10. Марисе Евање-Епе  Француска 1,88 =ЛРС
11. Барбара Симондс  Уједињено Краљевство 1,88 =ЛР
12. Сузана Лоренцон  Шведска 1,88 =ЛРС

Укупни биланс медаља у скоку увис за жене после 13. Европског првенства 1938—1982.[4]

Биланс медаља, екипно

Земља
1.  Уједињено Краљевство 2 2 2 6
2.  Румунија 2 2 0 4
3.  СССР 1 5 1 7
4.  Чехословачка 1 1 2 4
5.  Италија 1 0 2 3
6.  Источна Немачка 1 1 0 2
7.  Западна Немачка 1 0 1 2
8.  Аустрија 1 0 0 1
 Француска 1 0 0 1
 Мађарска 1 0 0 1
11.  Холандија 0 1 0 1
 Југославија 0 1 0 1
13.  Данска 0 0 1 1
Њемачка Немачка 0 0 1 1
 Пољска 0 0 1 1
Укупно {15} 12 13 11 36

Биланс медаља, појединачно

У овој табели су све оне које су освојиле најмање 2 медаље у овој дисциплини.

Атлетичарка Земља
1. Јоланда Балаш  Румунија 2 1 0 3
2. Роземари Акерман  Источна Немачка 1 1 0 2
Тајсија Ченчик  Совјетски Савез 1 1 0 2
4. Сара Симеони  Италија 1 0 2 3

Референце

  1. ^ Резултати квалификација скока увис
  2. ^ а б Резултати у извештају ЕАА pp. 443.
  3. ^ Резултати финала скока увис
  4. ^ Такмичење у женској конкуренцији је почело од 2. ЕП, па зато у билансу имају једно такмичење мање од мушкараца
  • п
  • р
  • у
Европско првенство у атлетици на отвореном 1982.
Мушке дисциплине
  • 100 м
  • 200 м
  • 400 м
  • 800 м
  • 1.500 м
  • 5.000 м
  • 10.000 м
  • маратон
  • 110 м препоне
  • 400 м препоне
  • 3.000 м препреке
  • 20 км ходање
  • 50 км ходање
  • 4 × 100 м штафета
  • 4 × 400 м штафета
  • скок увис
  • скок мотком
  • скок удаљ
  • троскок
  • кугла
  • диск
  • кладиво
  • копље
  • десетобој
Женске дисциплине
  • 100 м
  • 200 м
  • 400 м
  • 800 м
  • 1.500 м
  • 3.000 м
  • маратон
  • 100 м препоне
  • 400 м препоне
  • 4 × 100 м штафета
  • 4 × 400 м штафета
  • скок увис
  • скок удаљ
  • кугла
  • диск
  • копље
  • седмобојј
  • п
  • р
  • у
мушкарци
на отвореном

1934: Калеви Коткас (ФИН)  • 1938: Курт Лундквист (ШВЕ)  • 1946: Антон Болиндер (ШВЕ)  • 1950: Алан Патерсон (ВБ)  • 1954: Бент Нилсон (ШВЕ)  • 1958: Рикард Дал (ШВЕ)  • 1962: Валериј Брумељ (СССР)  • 1966: Жак Мадибо (ФРА)  • 1969: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Кестутис Шапка (СССР)  • 1974: Јеспер Теринг (ДАН)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1986: Игор Паклин (СССР)  • 1990: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1994: Стајнар Хен (НОР)  • 1998: Артур Партика (ПОЉ)  • 2002: Јарослав Рибаков (РУС)  • 2006: Андреј Сиљнов (РУС)  • 2010: Александар Шустов (РУС)  • 2012: Роберт Грабарз (ВБ)  • 2014: Богдан Богдаренко (УКР)  • 2016: Ђанмарко Тамбери (ИТА)  • 2018: Матеуш Пжибилко (НЕМ)

у дворани

1970: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1972: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1973: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1974: Kestutis Sapka (СССР)  • 1975: Vladimír Malý (ЧЕХ)  • 1976: Sergey Senyukov (СССР)  • 1977: Јацек Вшола (ПОЉ)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1979: Владимир Јашченко (СССР)  • 1980: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1981: Roland Dalhäuser (ШВА)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1983: Карло Тренхард (ФРГ)  • 1984: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1985: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1986: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1987: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1988: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1989: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1990: Артур Партика (ПОЉ)  • 1992: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1994: Далтон Грант (ВБ)  • 1996: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1998: Артур Патрика (ПОЉ)  • 2000: Вјачеслав Вороњин (РУС)  • 2002: Стефан Странд (ШВЕ)  • 2005: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2007: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2009: Иван Ухов (РУС)  • 2011: Иван Ухов (РУС)  • 2013: Сергеј Мудров (РУС)  • 2015: Данил Циплаков (РУС)  • 2017: Силвестер Беднарек (ПОЉ)  • 2019: Ђанмарко Тамбери (ИТА)

Жене
на отвореном

1938: Ибоља Чак (МАЂ)  • 1946: Анe-Мари Колшен (ФРА)  • 1950: Шила Лервил (ВБ)  • 1954: Телма Хопкинс (ВБ)  • 1958: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1962: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1966: Тајсија Ченчик (СССР)  • 1969: Милослава Рескова (ЧЕХ)  • 1971: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1974: Роземари Акерман (ГДР)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1986: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1994: Брита Билач (СЛО)  • 1998: Моника Јагар (РУМ)  • 2002: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2006: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2010: Бланка Влашић (ХРВ)  • 2012: Рут Беитија (ШПА)  • 2014: Рут Беитија (ШПА)  • 2016: Рут Беитија (ШПА)  • 2018: Марија Ласицкене (РУС)

у дворани

1970: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1971: Милада Карбанова (ЧЕХ)  • 1972: Рита Шмит (ДДР)  • 1973: Јорданка Благоева (БУГ)  • 1974: Роземари Акерман (ДДР)  • 1975: Роземари Акерман (ДДР)  • 1976: Роземари Акерман (ДДР)  • 1977: Сара Симеони (ИТА)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1979: Андреа Матај (МАЂ)  • 1980: Сара Симеони (ИТА)  • 1981: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1983: Тамара Бикова (СССР)  • 1984: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1985: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1986: Андреја Бинијас (ДДР)  • 1987: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1988: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1989: Алина Астафеј (РУМ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1992: Хајке Хенкел (НЕМ)  • 1994: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1996: Алина Астафеј (НЕМ)  • 1998: Моника Јагар (ЧЕШ)  • 2000: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2002: Марина Купцова (РУС)  • 2005: Ана Чичерова (РУС)  • 2007: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2009: Аријана Фридрих (НЕМ)  • 2011: Антонијета ди Мартино (ИТА)  • 2013: Рут Беитија (ШПА)  • 2015: Марија Кучина (РУС)  • 2017: Ајрине Палшуте (ЛИТ)  • 2019: Марија Ласицкене (РУС)

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

Жене

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023

Жене

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023