Kaprilna kiselina

Kaprilna kiselina
Skeletal formula
Ball-and-stick model
IUPAC ime
 
oktanska kiselina
Drugi nazivi C8:0 (Lipidni brojevi)
Identifikacija
CAS registarski broj 124-07-2 DaY
PubChem[1][2] 379
ChemSpider[3] 370 DaY
UNII OBL58JN025 DaY
DrugBank DB04519
KEGG[4] D05220
ChEBI 28837
ChEMBL[5] CHEMBL324846 DaY
Jmol-3D slike Slika 1
SMILES

CCCCCCCC(=O)O

InChI

InChI=1S/C8H16O2/c1-2-3-4-5-6-7-8(9)10/h2-7H2,1H3,(H,9,10) DaY
Kod: WWZKQHOCKIZLMA-UHFFFAOYSA-N DaY

InChI=1/C8H16O2/c1-2-3-4-5-6-7-8(9)10/h2-7H2,1H3,(H,9,10)
Kod: WWZKQHOCKIZLMA-UHFFFAOYAH

Svojstva
Molekulska formula C8H16O2
Molarna masa 144,21 g/mol
Agregatno stanje Uljasta bezbojna tečnost
Gustina 0,910 g/cm3[6]
Tačka topljenja

16.7 °C, 290 K, 62 °F ([8])

Tačka ključanja

239.7 °C, 513 K, 463 °F ([6])

Rastvorljivost u vodi 0,068 g/100 mL[6]
pKa 4,89[7]
Opasnost
LD50 10,08 g/kg (oralno kod pacova)[6]

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Kaprilna kiselina je zasićena masna kiselina sa osam ugljenika poznata pod sistematskim imenom oktanska kiselina. Ona se prirodno javlja u mleku mnogih sisara, i ona je manje zastupljeni sastojak kokosovog i palminog ulja.[8] It is an oily liquid that is minimally soluble in water with a slightly unpleasant rancid-like smell and taste.[6]

Dve druge kiseline su imenovane po kozama: kapronska (C6) i kaprinska (C10). Zajedno sa kaprilnom kiselinom one čine 15% kozjeg mleka.

Reference

  1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 Susan Budavari, ur. (1996). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (12th izd.). Merck. ISBN 0-911910-12-3. 
  7. ↑ Lide, D. R. (Ed.) (1990). CRC Handbook of Chemistry and Physics (70th Edn.). Boca Raton (FL):CRC Press. 
  8. ↑ 8,0 8,1 Beare-Rogers, J.; Dieffenbacher, A.; Holm, J.V. (2001). „Lexicon of lipid nutrition (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry 73 (4): 685–744. DOI:10.1351/pac200173040685. 

Spoljašnje veze

Portal Hemija
  • p
  • r
  • u
Tipovi lipida
Proste mastiGeometrijaMasne kiselineFosfolipidiSteroidiSfingolipidiEikozanoidi
Biohemijske familije: Ugljeni hidrati (Glikozidi,Alkoholi) • Lipidi (Steroidi,Fosfolipidi,Glikolipidi,Masne kiseline,Tetrapiroli) • Proteini (Aminokiseline,Peptidi,Glikoproteini) • Nukleobaze/Nukleinske kiseline
  • p
  • r
  • u
Zasićene
Volatilne: Sirćetna (C2) • Propionska (C3) • Buterna (C4) • Valerinska (C5) • Kapronska (C6) • Enantinska (C7) • Kaprilna (C8) • Pelargonska (C9) • Kaprinska (C10) • Undekanska (C11) • Laurinska (C12) • Tridekanska (C13) • Miristinska (C14) • Pentadekanska (C15) • Palmitinska (C16) • Margarinska (C17) • Stearinska (C18) • Nonadekanska (C19) • Arahidinska (C20) •
n−3 Nezasićene
α-Linoleinska (18:3) • Stearidonska (18:4) • Eikozapentaenoinska (20:5) • Dokozaheksaenoinska (22:6)
n−6 Nezasićene
Linolna (18:2) • γ-Linolna (18:3) • Dihomo-γ-linolna (20:3) • Arahidonska (20:4) • Ardenska (22:4)
ω-7 Nezasićene
Palmitoleinska (16:1) • Vakcenska (18:1) • Paulinska (20:1)
n−9 Nezasićene
Oleinska (18:1) • Elaidinska (trans-18:1) • Eikozenoinska (20:1) • Erukinska (22:1) • Nervonska (24:1) • Mead (20:3)
Biohemijske familije: Ugljeni hidrati (Glikozidi,Alkoholi) • Lipidi (Steroidi,Fosfolipidi,Glikolipidi,Masne kiseline,Tetrapiroli) • Proteini (Aminokiseline,Peptidi,Glikoproteini) • Nukleobaze/Nukleinske kiseline