Fosfor(V)-oksid

Fosfor pentoksid

Drugi nazivi

Difosfor pentoksid
fosfor(V) oksid
fosforni anhdrid
Tetrafosfor dekaoksid
Tetrafosfor dekoksid

Identifikacija

CAS registarski broj

1314-56-3^Y,
[16752-60-6] (P₄O₁₀)

PubChem^[1]^[2]

14812

ChemSpider^[3]

14128^Y

ChEBI

37376

RTECS registarski broj toksičnosti

TH3945000

Jmol-3D slike

Slika 1

SMILES

O=P13OP2(=O)OP(=O)(O1)OP(=O)(O2)O3

InChI
InChI=1S/P4O10/c1-11-5-12(2)8-13(3,6-11)10-14(4,7-11)9-12^Y Kod: DLYUQMMRRRQYAE-UHFFFAOYSA-N^Y

Svojstva

Molekulska formula

O₁₀P₄

Molarna masa

283.89 g mol⁻¹

Agregatno stanje

beli prah

Gustina

2,39 g/cm³

Tačka topljenja

340 °C, 613 K, 644 °F

Tačka ključanja

360 °C (sublimira)

Rastvorljivost u vodi

egzotermna hidroliza

Napon pare

1 mmHg @ 385 °C

Opasnost

Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)

MSDS

EU-klasifikacija

nije na listi

NFPA 704

Y (šta je ovo?) (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Fosfor(V)-oksid je neorgansko jedinjenje sa molekulskom formulom P₂O₅. On je anhidrid fosforne kiseline, H₃PO₄, pa spada u klasu kiselih oksida.

Struktura

P₂O₅ kristališe u više oblika. Najpoznatiji je upravo onaj prikazan desno, P₄O₁₀. Ta kristalna rešetka je heksagonalna, ali nije gusto pakovana. Van der Valsove sile kod nje su slabe. Gustina te rešetke je 2,30 g/cm³. Na 423 °C ključa, ukoliko se jače zagreva, sublimisaće. Amorfan oblik je staklasti, a nastaje spajanjem više različitih rešetki.

Dobijanje

Fosfor(V)-oksid se dobija sagorevanjem fosfora u prisustvu dovoljne količine kiseonika.

P₄ + 5 O₂ → 2 P₂O₅

U dvadesetom veku, ovaj oksid je bio korišćen za dobijanje čiste koncentovane fosforne kiseline. Pri termičkom procesu, P₂O₅ dobijen sagorevanjem se rastvarao u razblaženoj fosfornoj kiselini da bi nagradio koncentrisanu. Dehidratacija fosforne kiseline za dobijanje ovog oksida nije praktičnač zbog toga što će se metafosforna kiselina (HPO₃) razložidi pre no što izgubi vodu.

Primena

Ovaj oksid je dobar dehidratacioni reagens kao što pokazuje egzotermna priroda njegove hidrolize.

P₄O₁₀ (am) + 6H₂O (lq) → 4H₃PO₄ (c) (-177 kJ)

Ipak, njegova sposobnost isušivosti je ograničena zbog njegove težnje da stvori zaštitni viskozan sloj koji sprečava dalju dehidrataciju od strane neupotrebljenog materijala. Granuliran oblik P₂O₅ se korsiti kao isušivač. Zbog jake isušivačke moći, koristi se u organskoj sintezi za dehidrataciju. Tu mu je najveća upotreba u pretvaranju amida u nitrile.

P₄O₁₀ + RC(O)NH₂ → P₄O₉(OH)₂ + RCN

Pokazani međuproizvod, P₄O₉(OH)₂, je usklađena formula koja označava proizvod hidratacije P₄O₁₀. Naizgled, kada reaguje sa karboksilnom kiselinom, proizvod je odgovarajući anhidrid.

P₄O₁₀ + RCO₂H → P₄O₉(OH)₂ + [RC(O)]₂O

Isušivačka moć ovog oksida fosfora je dovoljno jaka da pretvori mnoge mineralne kiseline u njihove okside. Primeri: Azotna kiselina (HNO₃) se pretvara u azot(V)-oksid (N₂O₅); Sumporna kiselina (H₂SO₄) u sumpor(VI)-oksid (SO₃); Perhlorna kiselina (HClO₄) u hlor(VII)-oksid (Cl₂O₇) itd.

Povezani oksidi fosfora

Pored komercijalno bitnih P₄O₆ i P₄O₁₀, fosforovi oksidi su poznati sa repromaterijalima.

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit