Фалсификатор (филм из 2013)
Фалсификатор | |
---|---|
![]() | |
Жанр | комедија драма |
Режија | Горан Марковић |
Сценарио | Горан Марковић Тихомир Станић |
Продуцент | Тихомир Станић Зоран Шимшић Богдан Станић Драган Давидовић Марко Јоцић Владо Лојак Сандра Басо Директор филма Вук Мреновић |
Главне улоге | Тихомир Станић Бранка Катић Драган Петровић Сергеј Трифуновић Горан Навојец |
Музика | Зоран Симјановић |
Сценограф | Вељко Деспотовић |
Сниматељ | Душан Јоксимовић |
Монтажа | Снежана Ивановић |
Продуцентска кућа | Дрина филм Београд Балкан филм Козарска Дубица Јадран филм Загреб Прва ТВ РТРС Цептер интернационал |
Година | 2013. |
Трајање | 100 минута |
Земља | ![]() |
Језик | српски |
IMDb веза |
Фалсификатор је српски играни филм из 2013. године. Режирао га је Горан Марковић, по сценарију који је написао заједно са Тихомиром Станићем.[1][2] Филм је снимљен у продукцији Дрина филма из Београда и Балкан филма из Козарске Дубице, а у сарадњи са Радио-телевизијом Републике Српске.[3] Филм се бави временским периодом када, према мишљењу режисера Горана Марковића, почиње распад Југославије:[3]
„ | Почетком лета '68. године одиграла су се два важна догађаја која су уздрмала ту, наизглед идеалну државу: студентске демонстрације против режима Јосипа Броза у јуну и експлозија бомбе у београдском биоскопу „20. октобар“ у јулу, подметнута од усташке емиграције. Обе ствари су у то време деловале шокантно и невероватно. Нико није могао ни помислити да ће се неко бунити против Тита, а још мање да ће подметнути бомбу у неком биоскопу. | ” |
— Горан Марковић |
Филм је премијерно приказан у Србији на затварању ФЕСТ-а 3. марта 2013. године.[4]
Радња
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a0/Applications-multimedia.svg/23px-Applications-multimedia.svg.png)
Прича у овом филму почиње 1968. године, на почетку краја комунизма. Њен главни јунак Анђелко апсолутно верује у Југославију и неизмерно воли њеног „власника”, Јосипа Броза. Иако и сам фалсификатор, Анђелко је најнаивнији од свих житеља те земље, која управо почиње да подрхтава на лажним темељима. Анђелко, једноставно, не може ни да замисли да у том идеалном свету постоји нека грешка. Бавећи се и сам ситним дорадама тог савршеног света, он фалсификује дипломе. Ради то без награде и из чистог осећања да свако треба да буде срећан.[1] Анђелко, међутим, „од дрвета не види шуму“, тј. не схвата да и сам живи у једном огромном фалсификату који се зове Југославија. Како је његова фалсификаторска делатност с једне стране прилично примитивна, а са друге стране толико претерана (он фалсификовањем диплома жели да поправи све друштвене неправде), она мора доживети крах. Анђелко завршава у једном од најмрачнијих затвора Брозовог режима, у Зеници.[2]
Улоге
Тихомир Станић | Анђелко |
Бранка Катић | Мирјана |
Драган Петровић Пеле | Љубинко |
Сергеј Трифуновић | Енес |
Момо Пићурић | Веселин |
Горан Навојец | Кангрга |
Емир Хаџихафизбеговић | Суљо |
Јернеј Шугман | Драго |
Харис Бурина | Смајо |
Светозар Цветковић | Јанез |
Богдан Диклић | адвокат |
Борис Комненић | управник затвора |
Миодраг Крстовић | инспектор |
Наташа Марковић | Славица |
Радко Полич | Јосип Броз Тито |
Извори
- ^ а б „Falsifikator”. BH Film. Приступљено 29. 1. 2021.
- ^ а б „Фалсификатор”. Филмски центар Србије. Архивирано из оригинала 08. 05. 2021. г. Приступљено 3. 2. 2021.
- ^ а б „Снимање „Фалсификатора“ 8. маја у Српској”. Глас Српске. 10. 4. 2012. Приступљено 11. 4. 2012.
- ^ Српски филм “Фалсификатор” затворио 41. ФЕСТ, Приступљено 27. 4. 2013.
Спољашње везе
- Фалсификатор на сајту IMDb (језик: енглески)
- п
- р
- у
- Без назива (1971)
- Специјално васпитање (1977)
- Национална класа (1979)
- Мајстори, мајстори (1980)
- Вариола вера (1982)
- Тајванска канаста (1985)
- Већ виђено (1987)
- Сабирни центар (1989)
- Тито и ја (1992)
- Урнебесна трагедија (1995)
- Кордон (2002)
- Турнеја (2008)
- Фалсификатор (2012)
- Слепи путник на броду лудака (2016)
- Делиријум тременс (2019)