Поп Ћира и поп Спира (филм из 1957)
Поп Ћира и поп Спира | |
---|---|
![]() Филмски постер | |
Изворни наслов | Поп Ћира и поп Спира |
Жанр | комедија |
Режија | Соја Јовановић |
Сценарио | Родољуб Андрић Соја Јовановић |
Продуцент | Душан Петровић |
Главне улоге | Јован Гец Љубинка Бобић Милан Ајваз Слободан Перовић Властимир Ђуза Стојиљковић |
Музика | Боривоје Симић |
Сценограф | Миомир Денић |
Сниматељ | Ненад Јовичић |
Монтажа | Миланка Нановић |
Продуцентска кућа | Авала филм Београд |
Година | 1957. |
Трајање | 81 минута |
Земља | ![]() |
Језик | српскохрватски |
IMDb веза |
„Поп Ћира и поп Спира“ је југословенски филм, снимљен 1957. године у режији Софије Соје Јовановић. То је први југословенски играни филм у боји.[1]
Филм је снимљен по мотивима истоименог хумористичког романа Стевана Сремца. Године 1982. режисерка Соја Јовановић је снимила и истоимену ТВ серију.
Југословенска кинотека у сарадњи са А1`и Авала студиос је дигитално обновила филм. Пројекција је одржана 8. марта 2022 године.
Радња
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a0/Applications-multimedia.svg/23px-Applications-multimedia.svg.png)
Радња филма је смештена у живописно, идилично село, где, живот сеоске елите, две поповске породице, тече мирно у међусобном разумевању и пријатељству. Раздор у ове две породице уноси долазак Петра Петровића, младог учитеља који може да се ожени кћерком само једног попа.
Ликови
Глумац | Улога |
---|---|
Јован Гец | Поп Спира |
Љубинка Бобић | Попадија Сида |
Милан Ајваз | Поп Ћира |
Невенка Микулић | Попадија Перса |
Рената Улмански | Јула, кћерка поп Спире |
Дубравка Перић | Меланија, кћерка поп Ћире |
Љубиша Јовановић | поп Олуја |
Слободан Перовић | учитељ Петар Петровић |
Властимир Ђуза Стојиљковић | Берберин |
Северин Бијелић | Аркадије црквењак |
Дара Чаленић | Жужа служавка попадије Персе |
Бранка Веселиновић | Фрау-Цвеценмајерка |
Воја Јовановић | Владика |
Станоје Душановић | кочијаш Петар |
Комплетна филмска екипа ▼
Редитељ | Соја Јовановић | |
Сценариста | Родољуб Андрић | (писац) (ас Родо Андрић) |
Соја Јовановић | (писац) | |
Стеван Сремац | (новела) | |
Композитор | Боривоје Симић | |
Директор фотографије | Ненад Јовичић | директор фотографије |
Mонтажер | Миланка Нановић | |
Сценограф | Миомир Денић | |
Уметнички директор | Александар Миловић | |
Костимограф | Данка Павловић | |
Одсек за шминку | Иван Лалић | шминкер |
Милица Симончевић | шминкерка | |
Менаџер продукције | Живка Антић | помоћник директора филма |
Душко Ерцеговић | вођа снимања | |
Душан Петровић | директор филма | |
Александар Ракић | помоћник организатора | |
Помоћник режије | Маријан Вајда | први помоћник редитеља |
Душан Жега | други помоћник редитеља | |
Уметнички одсек | Вељко Деспотовић | асистент уметничког директора |
Светислав Константинов | сценски реквизитер | |
Одсек за звук | Драган Гроздановић | асистент тонског сниматеља |
Мирјана Кичовић | диалогуе едитор (као Мира Митровић) | |
Радивој Вујић | тон мајстор (као Раша Вујић) | |
Специјални ефекти | Вукашин Младеновић | специјални ефекти (као Вуле Младеновић) |
Одсек за камеру и расвету | Ђорђе Јовчић | вођа расвете |
Божидар Милетић | први асистент сниматеља (као Божа Милетић) | |
Душан Недељковић | пратилац камере | |
Миодраг Стошић | фотограф | |
Одсек за костим | Славко Јамбрежић | набављач |
Борка Субарановић | гардеробер | |
Одсек за монтажу | Нева Паскуловић Хабић | асистент монтажера (као Невенка Паскуловић) |
Предраг Стајић | консултант за боју | |
Музички одсек | Љиљана Поповић | музички уредник |
Боривоје Симић | диригент | |
Остала екипа | Раде Чупић | дизајнер наслова |
Сретен Јовановић | технички саветник | |
Љубица Чуча Сокић | арт наслов (као Чуча Сокић) | |
Добрила Солдатовић | секретар режије |
Културно добро
Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911−1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм Поп Ћира и поп Спира.[2]
Рестаурисан је 2022. године.[3][4]
Референце
- ^ Дејан Косановић, Филм и кинематографија (1896-1993), Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ „Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Југословенска Кинотека. Приступљено 5. 2. 2021.
- ^ Restaurisan prvi srpski film u boji
- ^ „РЕСТАУРИСАН ЈОШ ЈЕДАН КЛАСИК: Наш први играни филм у боји "Поп Ћира и поп Спира" добија дигитално рухо”. Вечерње новости. 7. 3. 2022. Приступљено 8. 3. 2022.
Спољашње везе
- Поп Ћира и поп Спира на сајту IMDb (језик: енглески)
- п
- р
- у
- Поп Ћира и поп Спира (1957)
- Х-8 (1958)
- Влак без возног реда (1959)
- Девети круг (1960)
- Балада о труби и облаку и Узаврели град (1961)
- Козара (1962)
- Лицем у лице (1963)
- Службени положај (1964)
- Прометеј с отока Вишевице и Три (1965)
- Понедељак или уторак (1966)
- Скупљачи перја (1967)
- Кад будем мртав и бео (1968)
- Низводно од сунца (1969)
- Лисице (1970)
- Црвено класје (1971)
- Мајстор и Маргарита (1972)
- Сутјеска (1973)
- Ужичка република (1974)
- Кућа (1975)
- Идеалист (1976)
- Не нагињи се ван (1977)
- Окупација у 26 слика (1978)
- Трофеј (1979)
- Петријин венац (1980)
- Пад Италије (1981)
- није додељена (1982)
- Задах тела (1983)
- Балкански шпијун (1984)
- Отац на службеном путу (1985)
- Срећна нова ’49. (1986)
- Већ виђено (1987)
- Живот са стрицем (1988)
- Сабирни центар (1989)
- Глуви барут (1990)
- Прича из Хрватске (1992)
- Контеса Дора (1993)
- није додељена (1994)
- Испрани (1995)
- Како је почео рат на мом отоку (1996)
- Мондо Бобо (1997)
- Маршал (1998)
- Кад мртви запјевају (1999)
- Свједоци (2000)
- Полагана предаја (2001)
- Фине мртве дјевојке (2002)
- Ту (2003)
- Дуга мрачна ноћ (2004)
- Што је Ива снимила 21. листопада 2003. (2005)
- Све џаба (2006)
- Живи и мртви (2007)
- Ничији син (2008)
- Метастазе (2009)
- Нека остане међу нама (2010)
- Котловина (2011)
- Писмо ћаћи (2012)
- Одбрана и заштита (2013)
- Број 55 (2014)
- Звиздан (2015)
- С оне стране (2016)
- Кратки излет (2017)
- Мали (2018)
- Дневник Диане Будисављевић (2019)
- Тереза 37 (2020)
- Плави цвијет (2021)
- Зборница (2022)
- Веће од трауме (2023)