Арапска побуна у Палестини (1936—1939)

Арапска побуна у Палестини 1936-1939.
Део Блискоисточног сукоба
Арапски побуњеници пуцају на британске војнике
Време април 1936 - 1939. Место Палестина Узрок Арапи се побунили против досељавања Јевреја у Палестину Исход побуна заустављена
Сукобљене стране
Велика Британија Палестинска полиција Јеврејска полиција за досељевање Хагана Иргун	Палестински Арапи
Команданти и вође
Артур Гренфел Воучопи Харолд МекМихаел Џон Дил Арчибалд Вејвел Роберт Хејнинг Бернард Монтгомери Родерик Хил Артур Херис Дадли Паунд Елијyаху Голомб	Абд ел Рахим ел Хаџ Мухамад † Фавзи ел Кавукџи Хасан Салама Мохамед Амин ел Хусеини Рагиб ел Нашашиби Изат Дарваза Абдул Халик † Јусуф Саид Абу Дура † Јусуф Хамдан † Фахри Абд ел Хади Ариф Абд ел Разик Мохамад Махмуд Ранан Хамид Сулејман Мардави † Мустафа Оста † Фархан ел Сади † Абд ел Кадир ел Хусаyни Ахмад Мохамад Хасан Ибрахим Насар Мохамед Салех ел Хама † Абу Ибрахим ел Кабир Васиф Камал Иса Батат † Саид ел Ас †
Јачина
25.000 - 50.000 2.883 20.000 15.000 2.000	7.500 - 15.000
Жртве и губици
262 убијена 550 рањено [1][2]	5.000 убијено 15.000 рањено 108 погубљено 12.622 ухапшено 5 прогнано[2]

Арапска побуна у Палестини избила је у априлу 1936. када се шест најзначајнијих арапских вођа ујединило у протесту против масовног досељавања Јевреја на то подручје. Врховни заповедник арапских снага био је муфтија Мохамед Амин ел Хусеини, познат по својем антисемитизму. Током 1930-их, миграције Јевреја у Палестину, тада под британским мандатом, досегнуле су велике размере, 1935. доселило их се 61.000 па су 1936. чинили скоро трећину популације те територије.^[3] Од 1929. до 1939., око 250.000 Јавреја је емигрирало у Палестину.^[4] Побуна је почела позивом на општи штрајк арапских радника, неплаћање пореза и бојкот јеврејске робе, а главни захтеви били су престанак јеврејске "колонизације", крај продаје земљишта Јеврејима те позив на арапску владу. Немири су убрзо прерасли у насилне окршаје и нападе на Јевреје и Британце. У септембру 1937. избила је нова, још насилнија фаза побуне након што је поверенство Пил препоручило поделу Палестине.^[2]

Балфурова деклерација 1917. обећала је Јаврејима државу на подручју Палестине, међутим, британска влада све је мање подупирала јаврејске циљеве како је постајало очито избијање Другог светског рата јер се није хтела замерити Арапима који су лежали на великим залихама нафте у Ираку и Арабији.^[2] Британска војска стога је пожурила у разбијању побуне, употребом оштрих казни као што је депортација водитеља арапске побуне,^[2] претњом преког суда^[5] и комбинацијом дипломатских напора са владарима Ирака, Арабије, Јордана и Јемена. Ипак, како би ублажили своју строгост, Британци су објавили „Белу хартију” о будућности Палестине: понудили су Арапима пет година контролисане јеврејске миграције а затим наставак досељвања уз арапску консултацију и дозволу, али је арапска скупштина то одбила.^[6]

Побуна је заустављена, али је осам година касније прерасла у отворени Арапско-израелски рат формирањем јаврејске државе Израел на половици Палестине. У побуни је погинуло 415 Јевреја, док је на арапској страни забележено око 5.000 мртвих, 15.000 рањених те 5.600 ухапшених.^[2]

Галерија

• 
  Евакуација Јевреја из старог града у Јерусалиму након избијања побуне
• 
  Аутобус са блиндираним прозорима за заштиту Јевреја од Арапа
• 
  Напад на јеврејски камион
• 
  Британски војници превозе арапске таоце
• 
  Торањ који је служио за проматрање током побуне

Извори

Литература

• Levenberg, Haim (1993). Military Preparations of the Arab Community in Palestine: 1945–1948. London: Routledge. ISBN 978-0-7146-3439-5. 
• Morris, Benny (1999). Righteous Victims: A History of the Zionist-Arab Conflict, 1881–1999. John Murray. ISBN 978-0-7195-6222-8. 
• Norris, Jacob (2008). Repression and Rebellion: Britain's Response to the Arab Revolt in Palestine of 1936–-39. The Journal of Imperial and Commonwealth History 36(1).  C1 control character у |title= на позицији 85 (помоћ)

Вањске везе

Арапска побуна у Палестини на Викимедијиној остави.